Петровдан

ПЕТРОВДАН, ПРАЗНИК БОГАТЕ ТРАДИЦИЈЕ, НАРОДНИХ ОБИЧАЈА И ВЕРОВАЊА Петровдан, који се обележава 12. јула, један је од највећих летњих празника у српској традицији. Посвећен је Светим апостолима Петру и Павлу, а вековима га прате бројни народни обичаји и веровања настали у време када је живот био уско везан за природу и пољопривреду. Најпознатији симбол овог празника је рана јабука, петровача. Некада се веровало да се до Петровдана прве јабуке не једу, већ да се на сам празник носе у цркву на освећење, а потом деле деци и ближњима за здравље, мир и слогу. У народу је постојало и веровање да се јабуке не смеју сећи ножем нити ударати једна о другу како се не би призвао град који би уништио усеве. На Петровдан се, као и за друге велике празнике, избегавао тежак рад у пољу. Уместо тога, дан је био намењен одмору, одласку у цркву и окупљању породице. У појединим крајевима чобани су плели венце од цвећа и стављали их стоци на рогове, верујући да ће је тако сачувати од болести и донети јој добро здравље. Петровдан је уједно био време сабора, породичних окупљања, али и крштења и венчања, јер се сматрао посебно благословеним празником. Њиме се завршава и Петровски, односно Апостолски пост, након којег се породице окупљају за свечаном трпезом, у складу са црквеним правилима. Петровдан је у народу одувек имао посебно место. Сматра се славом пекара и рибара пекара као чувара хлеба, основне животне намирнице, а рибара јер је Свети Петар пре него што је постао апостол био рибар. У многим крајевима овај празник био је и повод за вашаре и народне саборе, на којима се трговало, окупљала родбина и пријатељи, склапала нова познанства и учвршћивале везе међу људима. Управо зато Петровдан није само велики празник, већ и важан део народне традиције који је вековима повезивао породицу, заједницу и свакодневни живот. #petrovdan #praznik #tradicija #etnografskimuzej #srpskiobicaji