U nedelju ujutru sam pregledala snimke na svojoj kameri. Kad sam začula zvuk usisivača, podigla sam pogled. Manu, sa slušalicama u ušima, gurao je i vukao crevo po tepihu. Odjednom sam uvidela koliko je to nežan ples, taj njegov nedeljni valcer po našem domu, napred-nazad, ka ćoškovima pa nazad u središte. Uključila sam kameru da ga snimim. Manu me nije primetio. Mora da je slušao istorijski podkast koji ga je svake nedelje transportovao na neko drugo mesto. Upravo to je bio jedan od razloga Manuovog spokojnog optimizma, ta stalna uronjenost u narative o stvaranju i propasti, u vekove zgusnute u raspon od četrdeset pet minuta, iz kojih se, skinuvši slušalice, pomalo preobražen vraćao u svet sadašnjice, koji nije bio ni više ni manje čudan od onog u koji je prethodno otputovao.
Antropolozi - Ajšegul Savaš
foto: Maks Ovsjanikov
#bookastore
#samodobreknjige